Šansa za izvoz automobila sa manje domaćih komponenti

Bez autora
Mar 05 2024

Predsednik države Aleksandar Vučić je u poslednje vreme u dva javna nastupa pomenuo neophodnost menjanja PEM konvencije. Razlog je, kako je naveo, potencijalni dolazak novih proizvođača automobila u Srbiju.

„Ne možemo da ’dovučemo’ novog proizvođača automobila, jer je potrebno da imamo najmanje 55 odsto delova proizvedenih kod nas, da oni kad izvoze ta kola u Evropsku uniju (EU) ne bi morali da plate deset odsto dodatnih dažbina. Ako to uspemo u dogovoru sa EU, onda ćemo moći da povećamo strane investicije”, rekao je Vučić.

Da u slučaju proizvodnje automobila mi nemamo 50 ili tih 55 odsto domaćeg porekla, najplastičnije se videlo na našem pokušaju izvoza „Fijata” u Rusiju po povlašćenom režimu. Na tom tržištu nismo prodali nijedan „500l” iz prostog razloga što nismo uspeli da dokažemo da imamo polovinu domaće supstance. A to nismo mogli da dokažemo zato što se u ovom slučaju radi o montažnoj proizvodnji sa delovima iz mnogih zemalja. Zlobnici bi rekli samo su gume naše.

Podsećanja radi, nama mogućnost preferencijalnog, povlašćenog izvoza u EU, što znači bez carine, ili sa manjom carinom, omogućava Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SSP sa EU, kao i pomenuta PEM konvencija. Da li je EU voljna da nam napravi dodatni ustupak, eventualno smanjenje učešća domaćeg porekla – videćemo.

Predrag Bijelić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, čija su specijalnost međunarodni ekonomski odnosi, objašnjava da preferencijalna trgovina nije moguća bez primene pravila o poreklu proizvoda, kojima se dokazuje nacionalnost jednog proizvoda i omogućava korišćenje tih trgovinskih preferencijala. Ugovorom o slobodnoj trgovini se precizno određuje šta se smatra domaćim proizvodom, najčešće definisanjem procenta domaće supstance koji proizvod mora da poseduje. Većina ugovora zahteva minimum od 50 odsto vrednosti proizvoda kao domaće supstance, dok su retki ugovori gde je ovaj procenat 40 ili 30 odsto vrednosti proizvoda.

„Primena pravila porekla je neophodna kako bi se onemogućilo da reeksportovani proizvodi iz neke zemlje koja nije strana ugovornica u ugovoru o preferencijalnoj trgovini ostvaruju preferencijale predviđene ugovorom”, kaže Bijelić.

Dodaje da u savremenoj međunarodnoj trgovini dominiraju poluproizvodi kao glavni proizvodi u razmeni između zemalja, sa učešćem većim od 50 odsto u izvozu najrazvijenijih privreda sveta. To je rezultat procesa dezintegracije proizvodnje, koja se sada ne obavlja u jednoj zemlji ili u jednoj fabrici, već u više fabrika, i u više zemalja. Ovakav vid proizvodnje nazivamo globalni proizvodni lanci. Zbog rasta značaja globalnih proizvodnih lanaca u svetu postaje upitno kakva je nacionalnost finalnog proizvoda, jer komponente dolaze iz čitavog sveta.

Kumulacija porekla proizvoda podrazumeva sistem koji omogućava stranama ugovornicama u ugovorima o preferencijalnoj trgovini da objedinjuju poreklo proizvoda iz država potpisnica, i tako se sirovine ugrađene iz jedne države u finalni proizvod iz druge države tretiraju domaćom sirovinom te druge države.

„Zbog sve većeg značaja globalnih proizvodnih lanaca u međunarodnoj trgovini pristupa se liberalizaciji režima pravila o poreklu proizvoda, kroz različite oblike omogućavanja kumulacije porekla proizvoda. Najbolji primer je PEM konvencija u Evropi koja stvara veliku panevro-mediteransku zonu kumulacije porekla”, navodi naš sagovornik.

Stupila je na snagu od 1. januara 2012. godine obezbeđujući jedinstvena pravila o poreklu i mogućnost regionalne kumulacije porekla proizvoda u Evropi.

Kod nas se primenjuje od 2021. godine. Danas su potpisnice PEM konvencije mnoge zemlje. Međutim, mi ne možemo sa svima njima da „kumuliramo, odnosno integrišemo poreklo” jer nemamo potpisane carinske protokole sa njima. Imamo ih samo sa EU, EFTA I CEFTA i samo sa njima važe pomenute pogodnosti o povlašćenom izvozu. EFTA zemlje su Norveška, Švajcarska, Island, Lihtenštajn.

Regionalna, odnosno dijagonalna kumulacija predviđena PEM konvencijom omogućava da se sirovine uvoze iz bilo koje zemlje potpisnice konvencije, a prilikom izvoza gotovog proizvoda te sirovine uračunavaju u preferencijalno regionalno poreklo pri izvozu u druge države potpisnice, odnosno utvrđuje im se panevro-mediteransko poreklo. Da bi kumulacija bila moguća, potpisnice PEM konvencije moraju imati zaključen sporazum o slobodnoj trgovini i u okviru njih ujednačene protokole o preferencijalnim pravilima o poreklu i u odnosima EU i Alžira, Maroka i Tunisa.

„PEM dozvoljava da kumulirate svoje poreklo sa poreklom drugih zemalja. Time se povećava broj proizvoda koji možemo da izvezemo pod povoljnijim uslovima. Na primer u Makedoniji ili BiH kupimo sirovinu, preradimo to, izvezemo u EU, a sva tri porekla se vode kao srpsko poreklo”, objašnjava naš sagovornik.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik